Efekti primene Zakona o bezbednosti saobraćaja

Efekti primene novog Zakona o bezbednosti saobraćaju su bili najvidljiviji na početku njegove primene. Prema statističkim podacima MUP-a Srbije i Agencije za bezbednost saobraćaja smanjen je broj saobraćajnih nezgoda i poginulih na putevima Srbije. Međutim, njegova snaga polako počinje da bledi. Ne zato što je ZOBS loš već iz prostog razloga što se kao i kod ostalih problema u društvu bavimo posledicama a ne uzrocima.

Sigurno nije rešenje samo napisati i usvojiti ZOBS a da se ništa drugo ne promeni. Najbitnija je promena svesti svih učesnika u saobraćaju koja ide vrlo sporo. Potom i promena načina rada svih ostalih državnih organa koji su dužni za dosledno sprovođenje zakona i propisa.

Nivo opšte kulture kod nas je na vrlo zavidnom nivou što u stopu prati i saobraćajna kultura. Primera je bezbroj i na svakom koraku. U saobraćaju nisi sam što mnogi  ne žele da prihvate. Pored sopstvenog života i života osoba koje su sa tobom u vozilu postoje i drugi životi o kojima ti kao vozač moraš voditi računa kada sedneš za volan. Ako to nemaš duboko usađeno u svest onda nisi uopšte za vožnju. Pogledajte kamikaze u saobraćaju:

Preventivne i represivne mere

Bezbednost saobraćaja se ostvaruje preventivnim i represivnim merama. Uvek, ali uvek je bolja dobra prevencija nego represija. Represivne mere su za bahate, bezobzirne kojima ne možeš preventivnim merama objasniti pravila ponašanja. Za takve učesnike u saobraćaju kazne moraju biti oštre. Sprovedene do kraja, bez kompromisa. Za slučajeve korupcije u tužilaštvu, policiji, sudstvu kod sprovođenja ovih mera uvesti drakonske kazne i doživotnu zabranu bavljenja poslom. 

Kako to funkcioniše u praksi možete pročitate u članku koji je objavio Blic Ispovest žrtve bahatog vozača ili pogledati video koji je zabeležila kamera:

Jedna od preventivnih mera je i edukacija stanovništva i to od osnovne škole. Nebitno da li će deca jednog dana postati vozači amateri ili profesionalci. Oni su od malih nogu učesnici u saobraćaju: pešaci, biciklisti... Ako roditelj sa detetom prelazi ulicu van pešačkog prelaza već mu daje primer da je to normalno ponašanje. Ako roditelj postavi dete na prednje sedište već mu daje primer da je to normalno ponašanje. Ako roditej parkira vozilo na pešačkom prelazu da bi ispratio dete u školu već mu daje primer da je to normalno ponašanje.

Obuka vozača

Obuka budućih vozača odnosno kandidata za polaganje vozačkog ispita je jedna od najbitnih stvari za bezbednost saobraćaja. Pogotovo za mlade ljude koji su željni da što pre dobiju vozačku dozvolu i uključe se u saobraćaj. Zbog nezainteresovanosti države za oblast bezbednosti saobraćaja danas na putevima imamo generacije vrlo loših vozača. To su svi oni koji su vozačku dozvolu "sredili" jer se tako masovno radilo. Obuku nisu ni videli niti su smatrali da im je potrebna. Bitan je bio samo papir. 
Neke auto škole su služile samo za "štancovanje" novih vozača često vođene isključivo dobrom zaradom. O zastarelom načinu i teorijske i praktične obuke, lošim vozilima za obuku, nesređenim poligonima, nestručnim i nezainteresovanim instruktorima obuke je suvišno pisati. 


Novi ZOBS je u oblasti obuke kandidata za vozače uveo dosta novina. Međutim, biće potrebne godine i nove generacije da se isprave greške iz prošlosti. Sve ovo uz stalno unapređivanje obuke i kvalitetnog nadzora nadležnih državnih organa. Ako toga nema opet ponavljamo greške iz prošlosti.

Alkohol i vožnja

Besmisleno je menjati dozvoljenu količinu alkohola u krvi sa 0.3 na 0.2 promila. Nula, okruglo NULA. Nema vožnje uopšte posle konzumiranja alkohola. Time se isključuje alkohol kao uzrok. Ko hoće da pije neka ga voze prijatelji, taksisti. Isto važi i za korišćenje opojnih sredstava. Takođe, zakonski obavezati okolinu gde se vozač opija da odmah prijavi saobraćajnoj policiji da isti pokušava ili je već seo za volan i počeo sa vožnjom.